.jpg)
 |
| Tim Projekta "Plava knjiga" |
Američka vlada je 1948. godine pokrenula nekoliko istraga povodom prijava da je primećen NLO koje su, po mnogima, bile posledica “hladnoratovske paranoje”. U okviru tzv. “Projekta Plava knjiga”, Američko ratno vazduhoplovstvo analiziralo je više od 12.000 susreta sa NLO.
Mikrofilmovi, koji su ranije mogli da se vide samo u Nacionalnom arhivu u Vaštingtonu, sada su besplatno dostupni na internetu tako da se svima pruža prilika da analiziraju dokaze.
Prema podacima Američkog ratnog vazduhoplovstva, “Plava knjiga” sadrži izveštaje o 12.618 primećenih objekata, od kojih 701 (5,5 odsto) nije identifikovano.
“Ima mnogo posla za istražitelje amatere kojima se pruža prilika da objasne pojave koje ranije nisu imali vremena da razmatraju i istražuju”, izjavio je za “Mejl onlajn” Najdžel Votson, autor “Priručnika za istrage o NLO”.
Jedan slučaj posebno intrigira Votsona, i to iz istorijskih razloga. Čovek po imenu Kenet Arnold je, naime, prijavio susret sa NLO, koji je doveo do nastanka popularnog naziva “leteći tanjir”.
Arnold je 24. juna 1947. primetio čak devet NLO-a iznad planine Rejner i obaveštajne službe američke vlade veoma su se zainteresovale za ovaj slučaj.
Manje od mesec dana kasnije, 12.jula 1947, slični objekti primećeni su iznad Talse (Oklahoma).
“Leteli su u dijagonalnoj formaciji koja je od prve do poslednje letelice bila duga oko 8 kilometara i na mahove su skakutali”, objasnio je Votson.
“Procenio je da su se kretali brzinom većom od oko 1.600 km/h dok su leteli od Mont Rejnera do Mont Adamsa”, dodao je on.
Opisujući novinarima prizor, Arnold je rekao da je izgledalo “kao tanjir koji ste bacili da skakuće po površini vode.”
Votson tvrdi da ovo pokazuje da je pojam “leteći tanjir” nastao na osnovu opisa kretanja letelice, a ne na osnovu njenog izgleda.
Dejli mejl / B92
0 коментара:
Постави коментар